Prangijanja-ciklus pesama

pospano nestvarno stanje obuzdana palica moje lice izgužvano prljavo i ti i tvoje oči i ti i tvoje misli prava misterija moga tadaha lagano ustajem budim se lagano zbunjeno ustajem budim se zbunjeno ne želim da znam a treba da znam osedlati konja i odjahati konja umirem unutra i ustajem unutra i živim životom ciglanim nema više njega nje i sebe ludi glas ludog namćora i ona i njene oči i ona i nje misli prava misterija moga uzdaha (06.01.1992.skopje)

SVET UMIRE. MOJE RUKE PLAČU. ZA TOBOM. NEOSTVARENA. ON NESTAJE. TOPI SE I GUŠI. U NESTVARNU PROLAZNOST. NE ZNAM. A KAŽU-PAMETAN SAM. ZA SVE. ZA TEBE NISAM BIO. MOJI PRSTI PLAČU. MOJ MOZAK MALI JE. DA PRIMI TVOJE TELO. RASPASANO. GRUBO. NESTVARNO. UMILJATO. KLEČIM PRED TOBOM. SANJAM. O MIŠIĆAVOM VOĆU NA TVOJIM USNAMA. NEĆU DA ODEM. HOĆU DA MOJE OČI PLAČU. ZA MENE. (14.12.1991.)

Sulude ideje Blještavo sivilo Nestašni mir Nestvarna java Umrljana perfekcija Bezočna bol Moja duša miruje o mislima brojnim Zeleni zidovi Bela reka Providni jezik Ubijena kuća Umršeno cveće A opet nestašni mir Moja duša luta po putu bez puta Uštogljena raspasanost Kvarna dobrota Jasnoća mrmljanja Oblačno sunce Tiha buka Isceđena zemlja Moja duša priča mi o njoj (17.10.1991.)

Sedim i slušam umorne zvuke topota konja. Kočije? Sedim i mislim na bistru reku. Voda? Sedim i gledam zelenu tablu. Kreda? Na prozoru-odeća. Suši se. Sunce? Počnimo od početka. Čega? Sedim. Dosadno je. Svega? Vidim znojavo čelo. Kapi? Moja duša. Vapi? Zbog čega? Bez kruga ne bi bilo... Njega? Zašto? (okt.1991.)

Flaše na stolu Ispijena tuga Ja i moj trezan želudac Moje bivstvo Moje čuvstvo Pitanje Izbledela slika-mene Otrcani orman-mene Prazna glava-mene Izvetrelo vino-mene mene MENE MENE MENE (27.09.1991.)

Kako je teško ne znati šta hoće, A znati... Kako je teško ribati bezbojan tepih, a ne znati... Kako je teško ispijati praznu čašu, a umeti... Kako je teško ubijati sebe, a shvatiti... Brijati se, četkati kosu, čupati travu, kopati zemlju, ne poludeti!!! (27.09.1991.)

Sreća i zalazak sunca. Ja-zaboravljen. Prži me hladna zemlja. Zalazak sunca i onda mrak. (23.08.1991.)

Magla i moja mala. Lik joj crven, okrugao, blještav. Putuje kroz primamljujuće zvuke okrutne tišine. Moja mala. Uskoro će nestati iza brda ograničenosti. Poješće je izrovani list kupusa. Moju malu. Postaće deo zrikavog klišea. Moja mala. (23.08.1991.)

KAKTUS NA IZMORENOM PESKU, ŽALOSNA SOVA I TI. KRVAVO NEBO U NISKOM LETU DO TEBE; DO MENE; DO GLUPIH SNOVA. VODE NEMA. PUSTINJA JE ŽIVA. VOLIM TE. JA-REINKARNACIJA STAROG PSA, KAO ČUDAN SJAJ U GLAVI. BLESAVO KUČE GRIZE; A BOLI GA. STRAŠNO. BODLJE SU OŠTRE. HLADA NEMA.PUSTINJA JE ŽIVA. SENKA SOVE TU JE. A TVOJA? A MOJA? MOJA, PO PESKU SE VALJA. PESKA NEMA. PUSTINJA JE ŽIVA. (10.08.1991.)

U sivoj izmaglici jutra čekam te da se pojaviš nasmejana sveža i kažeš mi: TO JE LJUBAV. Želim da iz suve ispucale zemlje otkineš cvet jedan plavi cvet koji neće uvenuti ni onda kada sećanja ne bude više. Donesi mi plavi svet. Oživi izvorište mojih nadanja i nestani. Jer Cvet je dovoljan da nauči me sve ono što drugi znaju; dovoljan da povede me i ubije. (25.06.1991)

Gde je? Gde je moja izgubljena pesma? Pod krevetom il' pod stolom? Kod devojke neke? Možda, po potoku ona plovi? Moja izgubljena pesma. Pesma koju ne pamtim više. Pamtim lica samo., lica koja u njoj žive. Devojke lepe, piju, puše. Gledaju me. Smeju se. Znaju da hrabrosti nemam. Hrabrosti za poljubac, toplo žensko telo. S'pesmom bih tragove našao, bekstva video, kraj izmenio. Ali nje nema. Nema moje izgubljene pesme. Ne čuči li u vitrini nekoj, na otpadu, međ' hartijama, plastikom, crvima? Nije li u srcu mome? Ne, srce moje i dalje lupa! (1991)

U početku prav nepravilan postaje. Vetrom nošen nestaje odlazi stapa se. Kao da Bogu želi reći da moje srce plače. Jer nje nema. Žari se u mraku. Zna. Jarka boja, tek procvala Gubi se. Noć je. A on odlazi sa poslednjim tračkom nade. Traži je. Uzaludno. jer u pepeljari svetla nema više. (06.05.1991.)

Ne, ne želim to jer to bi mi srce ugasilo Ne, ne želim to jer to bi mi mozak rasporilo Ne, ne želim to lednik bi mi kožu zaledio sunce bi mi mozak ispržilo Ne, ne želim da ode blještavo sumorno sutra. (30.04.1991.)

Moje srce spava Umire na granama jauka A ja ne znam da život je san učmao na njenim grudima Moje srce spava Nebo beži A oči se sjaje u mračnoj komori jada Ja bežim u daljinu neku ljudi plaču promiču boje... Ta sablasna zvona Srce mi skače poput starog mačka Arhimed me čeka Moje srce prašina je na prozoru grada Hada (april 1991)

kiša je! smeh, mrmljanje... opet smeh, neko je... Kiša je!